 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
|
POZNATI MALOVIŠTANCI TEOLOZI Armani (Cincari) spadaju u narode koji su među prvima prihvatili pravoslavnu veru (hrišćanstvo). Malovištanci ne samo da u selu imaju izgrađenu crkvu i više manastira, već su takve sakralne objekte gradili i van svog sela, u mestima u kojima su se naselili da žive i rade otkako su napustili svoje rodno selo. Da bi mogli da praktikuju svoje pravoslavne običaje i pravoslavne obrede na maternjem jeziku, Malovištanci su imali i svoje sveštenike poreklom iz Malovišta, a o dvojici od njih biće reči na ovom mestu. Čumandra Simeon Koliko je poznato Simeon Čumandra se rodio u Malovištu oko 1880. godine. Prema tradiciji koja se negovala u njegovoj porodici, prvo dete koje se rodi treba da produži tradiciju, tj. treba da postane sveštenik. Tako je i Simeon Čumandra, koji je prvo dete u svojoj porodici, postao monah. Kada je u lokalnoj crkvi u selu Malovište naučio crkveno pevanje (pojanje) od tamošnjih crkvenih pevača (pojaca), Simeon Čumandra je postao monah u manastiru "Sveti Prodromos" u Svetoj Gori. Početkom 19. veka Simeon je bio kaluđer u poznatom manastiru "Sveti Prodromos" koji se nalazio u blizini poznatog cincarskog kulturnog i privrednog centra Moskopolja. Patrijarh Joasav koji je takođe imao cincarske korene, zaslužan je što je Simeon Čumandra postrižen u manastiru "Sveti Prodromos". Posle razaranja metropole Moskopolja koji je izvršio Arnaut Ali-paša, Simeon Čumandra se opet vratio u Svetu Goru i pošto je izvesno vreme proveo u tom pravoslavnom svetilištu, otišao je na hadžiluk u Jerusalim, a odatle, kada je imao 20 godina otišao je u Bukurešt. Kada je došao u Bukurešt Simeon Čumandra je pružao veliku pomoć svim Cincarima koji su došli tamo da uče. Bio je veoma častan i pravičan čovek, posvećen crkvi njegovoj pravoslavnoj veri. S jedne strane Simeon je bio vrlo otvoren čovek, a sa druge strane on je između sebe i naroda postavio jednu dogmatsku teološku barijeru koja nije mogla biti primenjena, ali koja je istovremeno i imponovala. Mačedoneanu Melentie. Kaluđer Mačedoneanu Melentie u 17. veku bio je Malovištanac. Bio je i tipograf. Melentie je bio kaluđer u manastiru "Svet Zograf" u Svetoj Gori, gde je i hirotonisan za jeromonaha. U svetoj Gori Mačedoneanu Melentie je naučio tipografski zanat. Kada je stabilizovana politička situacija u Rumuniji, Melentia Mačedoneanua je poslao rumunski car Mateja Basarab u Kijev, kao rumunskog delegata. Godine 1633. Melentie je kupio štampariju u kojoj su se štampale crkvene i druge knjige. Mačedoneanu Melentie je imenovan za igumana manastira "Govara", gde je štampano više crkvenih knjiga, na primer: "Jevanđelje" (1640.), "Manastirski prilog" (1644.), "Slavonski psaltir" (1657.), "Mali zakonik" i druge knjige. Posle smrti mitropolita Genadija II iz Mitropolije Alba Julija, Melentie Mačedoneanu je bio kandidovan i za mitropolita, ali čast da bude izabran na tu dužnost nije mu pripala, tj. nije izabran za mitropolita. Preveo sa makedonskog P. Marinković Sav materijal u ovoj rubrici pozajmljen je iz knjige "MALOVIŠTE - monografija sela", autor Niko Popnikola, Bitolj, 2008. . Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima" . |
   |
|
Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |